Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Razvoj menadžmenta i društvena odgovornost". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



RAZVOJ MENDŽMENTA I DRUŠTVENA ODGOVORNOST

MANGEMENT DEVELOPMENT AND SOCIAL RESPONSIBILITY

Visoka poslovna škola strukovnih studija Valjevo

Abstract: This paper presents company social responsibility in context management development. It is shown that management development is followed by different forms of social responsibility. The standard forms of social responsibility are given: environment protection, work security, and food security. The paper presents different forms of social responsibility of companies and organizations in this country.

Key words: Management, development, approachs, social responsibility, forms

Apstrakt: U ovom radu opisano je stanje društvene odgovornosti kompanija u kontekstu razvoja menadžmenta. Pokazano je da se sa razvojem mendžmenta razvijala i društvena odgovornost u raznim svojim oblicima. Opisani su standardni oblici društvene odgovornosti danas: zaštita životne sredine, bezbednost na radu i bezbednost hrane. Prikazani su oblici društvene odgovornosti preduzeća i organizacija kod nas.

Ključne reči: Mendžment, razvoj, pristupi, društvena odgovornost, oblici

UVOD

Nešto kasnije Endru Karnegi (1835 - 1919), je 1899. u knjizi Jevanđelje bogatstva dao klasičnu izjavu korporativne društvene odgovornosti, koju zasniva na dva principa: dobročinstva (srećni članovi društva treba da pomognu drugima sa manje sreće – nezaposlenim, hendikepiranim, bolesnim i starim) i starateljstva (bogati pojedinci su čuvari i upravitelji ne samo svojih poseda već i čitavog društvenog bogatstva). On je to i praktično potvrdio, jer je postao filantrop poklanjajući stotine miliona dolara bibliotekama i univerzitetima*).

Početkom XX veka, a naročito posle prvog svetskog rata sve je više primera takvog i sličnog ponašanja bogatih industrijalaca i bankara naročito u Americi, Evropi ali i u Srbiji. Od tih perioda do danas Društvena odgovornost preduzeća menjala se i razvijala kako se razvijala društvena svest i nauka o menadžmentu. Taj razvoj se manifestuje kroz prisustvo raznih oblika odgovornog odnosa prema društvu, koji su od početnih, pojedinačnih društveno korisnih aktivnosti vlasnika, preko konkretnih delovanja nekih preduzeća, danas dobili karakter važne karakteristike ponašanja preduzeća koja se naziva Društvena odgovornost preduzeća (engl. Corporate Social Responsibility – CSR).

Prema [1] i [4] razvoj CSR se može podeliti u četiri faze, u zavisnosti od toga prema kome i za šta menadžment oseća odgovornost.

U fazi II, koja traje do 60-tih godina XX veka, odgovornost se usmerava i na zaposlene kroz poboljšanje radnih uslova, prava i sugurnosti na poslu, kako bi se privukli i zadržali najbolji radnici.

Faza III, traje do ranih 90-tih godina XX veka, a u njoj se odgovornost širi i prema kupcima i dobavljačima kroz brigu o: zaštiti životne sredine, konkurentom kvalitetu i cenama, sigurnosti proizvoda i dobrim odnosima sa dobavljačima.

Kako ove četiri faze vremenski dobro konvergiraju sa periodima poznatih škola – pristupa menadžmentu, dalje će se CSR posmatrati u okvirima tih škola, sa posebnim pogledom na stanje u Srbiji.

KLASIČNI MENADŽMENT

Odnos predstavnika ove škole prema društvenoj odgovornosti je različit. Težnja Tejlora (1856 - 1915), Ganta (1861 - 1919) i Gilbertovih da racionalizacijom načina obavljanja rada povećaju produktivnost rada radnika uz stimulativne načine obračuna zarada, predstavljana je i kao način olakšavanja rada radnika i pravednijeg plaćanja za rad, što ima oblik neke odgovornosti prema zaposlenim. Tejlorovo ispitivanje pred senatskim odborom ukazalo je da su njegove metode racionalizacije rada, pre shvaćene kao ''naučno ceđenje znoja'' (povećanje produktivnosti) nego kao olakšavanje načina rada.

...

 

--------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturskiradovi.net

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

maturskiradovi.net@gmail.com